Украс и један од симбола Мостара, велелепна, монументална и живописна Црква Свете Тројице била је један од највиших и најљепших православних храмова на Балкану. Ова величанствена богомоља потпуно је срушена у протеклом рату 1992. године.
Саборни храм Свете Тројице грађен је у периоду од 1863. до 1873. године. Новац за градњу дао је српски живаљ Мостара и околине. Велики прилог послао је султан Абдул Азиз, а дио новца дарован је из Русије. Градитељи цркве били су херцеговац Спасоје Вулић, и на читавом Балкану познати неимар Андреј Дамјанов Зографски.
Базиликалне основе, романички затворени глатки плашт цркве са малим и малобројним отворима, разиграна византијска надоградња са шест неједнаких купола на високим остакљеним тамбурима, чија је свјетлост унутрашњости давала лакоћу и прозрачност, барокни звоник стопљен са црквом, атике са готичким и оријенталним шиљцима и богата пластика око отвора, биле су стилске карактеристике цркве Свете Тројице у Мостару.

           Спољне мјере цркве у основи су 26 x 45м, висина централне куполе је 30м, а висина звоника са крстом је 45м. У унутрашњости цркве доминирали су елементи у богатом позлаћеном дуборезу, импозантни олтар са 44 иконе, класицистичка уља на платну, кружно степениште са проповједницом и свечана пријестоља за владику и свештенике. Крајем ХХ вијека, централну куполу и јужни зид осликали су грчки фрескосликари. Импозантна тродјелна камена капија, дјело арх. Момира Коруновића, изведена је почетком ХХ вијека у стилу национално-романтичарског експресионизма.
Обнова цркве Свете Тројице почела је расчишћавањем рушевина под надзором два ентитетска завода за заштиту културно-историјског насљеђа, а уз финансијску подршку Министарства културе Федерације БиХ. У току је израда пројекта обнове у Заводу за заштиту културно-историјског насљеђа Републике Српске.
Велики је и скуп посао обнова цркве Свете Тројице. За њену обнову (грађевински радови) је потребно 4 милиона евра, а за све укупно 10 милиона евра или око 20 милиона КМ.

Саборна црква у Мостару блистала је некад љепотом и свједочила о заједништву, а данас њени огољени темељи, гледају у небо са чежњом вапијући за обновом. Велика је жеља мостарских православних хришћана и хришћана широм свијета да се Саборна црква обнови, да се вјерницима врати храм, а Мостару изгубљени симбол и градско знамење. Данас расчишћене рушевине рјечито говоре о нашим напорима и тежњи да се црква Свете Тројице уздигне до пријашње љепоте, да Мостар поново буде потпун, просторно и духовно, а идентитет сва три народа цјеловит и неразрушив.
Обнова је могућа, прво, нас самих, потом наших светиња. Овај молитвени дом, јединствен по својој раскошности и љепоти није никада био само обична грађевина, само зидови и оно што је на њима, него слика храма Божијег који сваки вјерник носи у свом срцу. Зато обнављајући овај храм, зидамо себе, обнављамо повјерење, а тим својим жељама и намјерама чувамо и обдјеламо културну баштину.
Својим добрим дјелима свједочимо о себи! Саборној цркви Свете Тројице сада нису потребне ријечи које свједоче о њој, него и конкретна помоћ материјална и духовна. Ово је пут којим можете да постанете учесници добрих дјела, вјесници наде и љубави, мисионари светиње, поборници заједништва. Помозите обнову Саборне цркве у Мостару, која није својина само православног мостарског народа, него свеправославне екумене и културна баштина цијелог свијета.